Памћење и заборављање

Оно што је с пажњом доживљено, почиње се памтити. Памћење  може бити краткотрајно и дуготрајно. Краткорајно памћење се може упоредити са одељењем које служи за разврставање. Дуготрајно памћење је већег капацитета и то је памћење у правом смислу речи. Најзанимљивија су питања у ком се облику памте различити садржаји, како се структуирају и како сеНастави са читањем „Памћење и заборављање“

Учење као примање информација

Први услов учења је доживљавање неких садржаја. То се збива активношћу чула. Чулни органи су непрестано бомбардовани великим бројем надражаја који долазе из спољашње средине. Подражаји се преносе нервним системом у одговарајуће нервне центре у кори великог мозга. Кад би сви ти подражаји долазили у кору великог мозга (кортекс) ми би смо свет доживљавали каоНастави са читањем „Учење као примање информација“

Врсте учења

Учење није нека јединствена активност,већ постоји низ различитих облика који се по сложености могу сместити у неколико категорија: 1.Класично условљавање 2.Оперентно условљавање 3.Механичко учење 4.Учење путем покушаја и погрешака 5. Стицање вештина

УЧЕЊЕ

        Учење је мењање индивидуе. Лакше је то објаснити ако се упореди са другим облицима мењања индивидуе  тј. сазревањем. Иако се учење не може одвојити од процеса сазревања, оно је условљено радом саме индивидуе и то оним активностима које су изазване потребама те индивидуе и утицајима спољне средине на њу. Сазревање је, претежно условљено развићем самеНастави са читањем „УЧЕЊЕ“