Памћење и заборављање

Оно што је с пажњом доживљено, почиње се памтити. Памћење  може бити краткотрајно и дуготрајно. Краткорајно памћење се може упоредити са одељењем које служи за разврставање. Дуготрајно памћење је већег капацитета и то је памћење у правом смислу речи.

Најзанимљивија су питања у ком се облику памте различити садржаји, како се структуирају и како се користе запамћени садржаји, радње, од којих фактора то зависи  итд.

Заборављање је неминовност проузрокована потребом да се запамте нови садржаји.

Advertisements

Учење као примање информација

Први услов учења је доживљавање неких садржаја. То се збива активношћу чула. Чулни органи су непрестано бомбардовани великим бројем надражаја који долазе из спољашње средине. Подражаји се преносе нервним системом у одговарајуће нервне центре у кори великог мозга. Кад би сви ти подражаји долазили у кору великог мозга (кортекс) ми би смо свет доживљавали као неразумљиву збирку осета облика, звукова, мириса, додира, укуса. Али, то се не дешава. У кортексу се само део импулса претвара у осете. Ти осети се одмах склапају у слике, у сложене доживљаје. Слике се комбинују са раније стеченим искуством и моделирају памћење.

У нервним структурама се непрестано селекционишу подаци који долазе из спољашње средине. Ту селекцију називамо пажњом.

Пажња је релативно сложена појава која се мора вежбати током дететовог развоја тј. и она је резултат учења које се састоји у проналажењу поступака за одржавање пажње и за њену концентрацију.(Фурлан,1984)

Врсте учења

Учење није нека јединствена активност,већ постоји низ различитих облика који се по сложености могу сместити у неколико категорија:

1.Класично условљавање

2.Оперентно условљавање

3.Механичко учење

4.Учење путем покушаја и погрешака

5. Стицање вештина

УЧЕЊЕ

        Учење је мењање индивидуе. Лакше је то објаснити ако се упореди са другим облицима мењања индивидуе  тј. сазревањем.

Иако се учење не може одвојити од процеса сазревања, оно је условљено радом саме индивидуе и то оним активностима које су изазване потребама те индивидуе и утицајима спољне средине на њу. Сазревање је, претежно условљено развићем саме структуре организма, поготову нервног система, а мање условљено неким вежбањем или утицајем средине.Промене настале учењем су релативно трајне. Оне су последица промена нервног система и могу трајати неко време, некад и цео живот.

Мало је човекових особина које нису производ учења. Свако искуство је нешто научено, сви опажаји су производ учења, дакле нису само промене настале стицањем знања и вештина, јер је мењање личности такође производ учења.Све личне особине, ставови, односи према другима, склоности, навике и мане стичу се учењем. Учење је према томе непрестано, прогресивно мењање личности.(према Стевановић,1973)