Фактори који утичу на учење се могу поделити на когнитивне и афективне. Учење и решавање задатака је под утицајем ових фактора. Задатак ученика активира аутоматски као и структуре које утичу на усвајање или одбијање задатка. Суочени са новим задатком ученици обично процењују:
-Која знања и способности су потребни да се реши, и које су њихове могућности да то учине.
Аутоматско одбијање задатак се обично налази у когнитивно-афективним разлозима.
Усвајање задатка и жеља да се то учини је веома захтеван задатак, поред критичког размишљања,захтева увођење активне посвећености раду тражи размишљање. Ученик мора да процени себе, своје знање, мора да верује у себе, мора да идентификује процесе који контролишу рад и мора да зна да учи.
У фокусу више није „школа информација“, већ временом нагомиланих генерализованих вештина:
– вештина размишљања,
– и ученикова жеља и способност да користи вештине у решавање нових врсти задатака – нова учења.
Фокус је, стога, на развоју општијих начина размишљања, и у способности да их примени на задатку једнако добро у математици као и у другим школским предметима.
Зашто је ово важно? У захтевима технолошког напретка и драматичног повећања броја информација данас или у блиској будућности грађана циљ није само да ученик има информације, већ да ученик има способност да користи алате размишљање за тражење релевантних информација у гомили.
