Целоживотно учење

Целоживотно учење се може  широко дефинисати као учење које се спроводи током читавог живота:

учење да будеш флексибилан, разноврстан и доступан у различитим временима и на различитим местима.

Доживотно учење промовише учење  изван традиционалног школовања и током одраслог живота (тј. после обавезног образовања).

Ова дефиниција се заснива на Делорс ‘(1996) и четири приоритета образовања за будућност.

Учење да знате – савладавање алата за учење, а не структуираног стицања знања.
Учење да урадите – оспособљавање људе за врсте посла који ће бити потребни  у будућности, укључујући и иновације и прилагођавање учења будућим радним срединама.
Учење да живе заједно, и са другима -за мирно решавање сукоба,за откривање других људи и њихове културе, неговање заједнице , компетентност и индивидуални капацитет.
Учење за развој – образовање које доприноси комплетном развоју особе:  интелигенције, осетљивости, естетских потреба и духовности.
Advertisements

Емоције у учењу

Без обзира да ли је задатак у потпуности научен прати га друга врста учења које је углавном скривено или је суштински интерне природе. То је емоционално учење, аспект такозваног условљавања која игра кључну улогу у томе да ли је ученик спреман да настави да учествује у задатку.
Деца са проблемима у учењу, или деца без суштинских проблема која чине много грешака приликом учења, могу да стекну негативан емоционални став према задацима. Задаци добијају негативне асоцијације које изазивају дубоке и продужене штетне последице за будуће учење и за њихове животе уопште.

Емоционална клима и њен реципрочан утицај на будуће учење је фундаментално питање у учењу за децу. У време када деца стигну до школског узраста, негативна клима је можда већ успостављена предшколским искуством. Ако није, ускоро може порасти до негативних искустава учења у школи.

Од виталног је значаја, посебно у раним годинама формалног образовања детета, да се минимизира могућност за негативно емоционално условљавање.

Један од начина да се то постигне је да  да се рад пажљиво програмира и то индивидуално за свако дете.

           Ово је познато  најмање две деценије, али  је тешко оствариво чак и  са најмањим могућем бројем ученика у одељењу. Захтеви превазилазе чак и најбоље људске ресурсе (један-на-један) за дете са значајним проблемима у учењу.

            Али постоји и позитивна страна емоционалног условљавања. Позитивна искуства учења, без грешака, фрустрација, разочарања и казне, могу довести до позитивних ставова у учењу, истрајности, уживања у учењу и успех. Жеља сваког родитеља је да ово пстигне  са својим дететом,  јер поставља темеље не само академског успеха, већ и  садашње и будуће среће и социјалном прилагођавању.


Социјална теорија учења

Социјална теорија учења се фокусира на учење које се дешава у друштвеном контексту.

Људи уче једни од других, и ти облици учења су  опсервационо учење, учење имитацијом и моделирање.

Између осталих Алберт Бандура је водећи заговорник ове теорије.

Општа начела теорије социјалног учења су:

1. Људи могу да уче посматрајући понашање других и исходе понашања.

2. Учење не доводи увек до промене у понашању.  Теоретичари социјалног учења кажу да  људи могу да уче кроз посматрање само, њихово учење не мора нужно бити приказано у њиховом раду. Учење може или не мора да доведе до промене понашања.

3.  Свест и очекивања од будуће награде или казне може имати велики утицај на понашање које људи испољавају.

4. Теорија социјалног учења се   може сматрати  прелазом између бехавиористичке теорија учења и  когнитивних теорија учења.

Како средина појачава и кажњава моделирање:

Људи моделују понашања других на  неколико могућих начина:

– посматрач прилагођава понашање понашању групе да би био прихваћен, и на тај начин јача групу тј. одређени облик понашања прихваћен од групе.

Пример: студент који мења начин одевања да би ушао у одређену групу студената има више шанси да буде прихваћен и на тај начин појачава ту групу.

– Посматрачу може да буде модел некоко је изузетан у понашању, а учитељ ће учврстити облике понашања похвалом.

– Имитирање понашање  се учвршћује и кад производи задовољство или је понашати се на одређени начин изузетно забавно или производи уживање.

– Понашања модела може да буде похваљено и да тако утиче на понашање посматрача .

Бандура илуструје ово примером деца су гледала филм о моделу који је ударио у надувану лутку и добио похвалу. Та деца су  почела да ударају лутку чим су била у прилици.