Емоције у учењу

Без обзира да ли је задатак у потпуности научен прати га друга врста учења које је углавном скривено или је суштински интерне природе. То је емоционално учење, аспект такозваног условљавања која игра кључну улогу у томе да ли је ученик спреман да настави да учествује у задатку.
Деца са проблемима у учењу, или деца без суштинских проблема која чине много грешака приликом учења, могу да стекну негативан емоционални став према задацима. Задаци добијају негативне асоцијације које изазивају дубоке и продужене штетне последице за будуће учење и за њихове животе уопште.

Емоционална клима и њен реципрочан утицај на будуће учење је фундаментално питање у учењу за децу. У време када деца стигну до школског узраста, негативна клима је можда већ успостављена предшколским искуством. Ако није, ускоро може порасти до негативних искустава учења у школи.

Од виталног је значаја, посебно у раним годинама формалног образовања детета, да се минимизира могућност за негативно емоционално условљавање.

Један од начина да се то постигне је да  да се рад пажљиво програмира и то индивидуално за свако дете.

           Ово је познато  најмање две деценије, али  је тешко оствариво чак и  са најмањим могућем бројем ученика у одељењу. Захтеви превазилазе чак и најбоље људске ресурсе (један-на-један) за дете са значајним проблемима у учењу.

            Али постоји и позитивна страна емоционалног условљавања. Позитивна искуства учења, без грешака, фрустрација, разочарања и казне, могу довести до позитивних ставова у учењу, истрајности, уживања у учењу и успех. Жеља сваког родитеља је да ово пстигне  са својим дететом,  јер поставља темеље не само академског успеха, већ и  садашње и будуће среће и социјалном прилагођавању.


Advertisements

Аутор: Biljana Djordjevic

Snovi su svet najveći! Psiholog sam u osnovnoj školi i psihologija učenja je jedna od sfera koje me trenutno zaokupljaju.

One thought on “Емоције у учењу”

  1. Да би дете волело да учи и да приступа учењу са задовољством, у већој мери су задужени и просветни радници. Они не смеју да хватају децу у не знању, већ у знању јер ће тада омогућити детету приступ градиву са пуно позитивних емоција. Уједно ће дете више ценити себе и приступати учењу са вољом!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s