Социјална теорија учења

Социјална теорија учења се фокусира на учење које се дешава у друштвеном контексту. Људи уче једни од других, и ти облици учења су  опсервационо учење, учење имитацијом и моделирање. Између осталих Алберт Бандура је водећи заговорник ове теорије. Општа начела теорије социјалног учења су: 1. Људи могу да уче посматрајући понашање других и исходе понашања. 2. Учење

Учење путем открића

                                        Учење путем открића  се темељи на учењу психолога Пијажеа, Брунера и других, заснива се на приступу да ученици треба да уче тако што откривају и манипулишу објектима,  кроз експеримент. Основна одлика учења путем открића је да оно што треба да се научи није дато, већ онај који учи мора самостално до тога доћи, тако

Врсте учења

Учење није нека јединствена активност,већ постоји низ различитих облика који се по сложености могу сместити у неколико категорија: 1.Класично условљавање 2.Оперентно условљавање 3.Механичко учење 4.Учење путем покушаја и погрешака 5. Стицање вештина