Социјална теорија учења

Социјална теорија учења се фокусира на учење које се дешава у друштвеном контексту.

Људи уче једни од других, и ти облици учења су  опсервационо учење, учење имитацијом и моделирање.

Између осталих Алберт Бандура је водећи заговорник ове теорије.

Општа начела теорије социјалног учења су:

1. Људи могу да уче посматрајући понашање других и исходе понашања.

2. Учење не доводи увек до промене у понашању.  Теоретичари социјалног учења кажу да  људи могу да уче кроз посматрање само, њихово учење не мора нужно бити приказано у њиховом раду. Учење може или не мора да доведе до промене понашања.

3.  Свест и очекивања од будуће награде или казне може имати велики утицај на понашање које људи испољавају.

4. Теорија социјалног учења се   може сматрати  прелазом између бехавиористичке теорија учења и  когнитивних теорија учења.

Како средина појачава и кажњава моделирање:

Људи моделују понашања других на  неколико могућих начина:

– посматрач прилагођава понашање понашању групе да би био прихваћен, и на тај начин јача групу тј. одређени облик понашања прихваћен од групе.

Пример: студент који мења начин одевања да би ушао у одређену групу студената има више шанси да буде прихваћен и на тај начин појачава ту групу.

– Посматрачу може да буде модел некоко је изузетан у понашању, а учитељ ће учврстити облике понашања похвалом.

– Имитирање понашање  се учвршћује и кад производи задовољство или је понашати се на одређени начин изузетно забавно или производи уживање.

– Понашања модела може да буде похваљено и да тако утиче на понашање посматрача .

Бандура илуструје ово примером деца су гледала филм о моделу који је ударио у надувану лутку и добио похвалу. Та деца су  почела да ударају лутку чим су била у прилици.

Advertisements

Учење путем открића

                                        Учење путем открића  се темељи на учењу психолога Пијажеа, Брунера и других, заснива се на приступу да ученици треба да уче тако што откривају и манипулишу објектима,  кроз експеримент.

Основна одлика учења путем открића је да оно што треба да се научи није дато, већ онај који учи мора самостално до тога доћи, тако што ће га открити.  Прво треба постојеће податке организовати у нове целине, да би се дошло до комбинације која води ка решењу. На сличан начин се решавају и проблеми на које се наилази у свакодневном животу.

Учењем путем открића остварују се општи циљевиобразовања, формира се способност самосталног решавања проблема, способност за истраживања и примена наученог на нове ситуације.(Википедија)

Врсте учења

Учење није нека јединствена активност,већ постоји низ различитих облика који се по сложености могу сместити у неколико категорија:

1.Класично условљавање

2.Оперентно условљавање

3.Механичко учење

4.Учење путем покушаја и погрешака

5. Стицање вештина