Oцењивање – део процеса наставе и учења

Оцењивање помаже ученицима да: -постану свесни циља учења, -овладају стратегијама учења, -препознају остварене успехе и -процене потенцијале за нова постигнућа Свим ученицима је потребно обезбедити услове да остваре дефинисана постигнућа. Стога је посебно важно да се у процесу праћења рада и развоја ученика препозна шта је то на чему ученик у наредном пероду треба даНаставите читати „Oцењивање – део процеса наставе и учења“

Породица – незаменљив васпитни фактор

Којим вредностима треба усмеравари децу и како – на који начин се могу развити особине и понашања која се сматрају пожељним су суштинска питања процеса васпитања . Да би се одговорило на ова питања урађено је безброј истраживања  о томе који поступци  у васпитању чему воде. Опште је уверење да поступци  према деци , посебноНаставите читати „Породица – незаменљив васпитни фактор“

Целоживотно учење

Целоживотно учење се може  широко дефинисати као учење које се спроводи током читавог живота: учење да будеш флексибилан, разноврстан и доступан у различитим временима и на различитим местима. Доживотно учење промовише учење  изван традиционалног школовања и током одраслог живота (тј. после обавезног образовања). Ова дефиниција се заснива на Делорс ‘(1996) и четири приоритета образовања заНаставите читати „Целоживотно учење“

Емоције у учењу

Без обзира да ли је задатак у потпуности научен прати га друга врста учења које је углавном скривено или је суштински интерне природе. То је емоционално учење, аспект такозваног условљавања која игра кључну улогу у томе да ли је ученик спреман да настави да учествује у задатку. Деца са проблемима у учењу, или деца безНаставите читати „Емоције у учењу“

Како треба учити

Нека упутства за оне који уче Време проведено над књигом није пресудан фактор успеха у учењу.Није, дакле, битно колико дуго учиш неко градиво већ како га учиш. Врло је битно имати план учења, затим бити свестан својих особина, способности, познавати себе толико да знаш која метода ти највише одговара. Методе учења не треба бркати саНаставите читати „Како треба учити“

Памћење и заборављање

Оно што је с пажњом доживљено, почиње се памтити. Памћење  може бити краткотрајно и дуготрајно. Краткорајно памћење се може упоредити са одељењем које служи за разврставање. Дуготрајно памћење је већег капацитета и то је памћење у правом смислу речи. Најзанимљивија су питања у ком се облику памте различити садржаји, како се структуирају и како сеНаставите читати „Памћење и заборављање“

УЧЕЊЕ

        Учење је мењање индивидуе. Лакше је то објаснити ако се упореди са другим облицима мењања индивидуе  тј. сазревањем. Иако се учење не може одвојити од процеса сазревања, оно је условљено радом саме индивидуе и то оним активностима које су изазване потребама те индивидуе и утицајима спољне средине на њу. Сазревање је, претежно условљено развићем самеНаставите читати „УЧЕЊЕ“