Фактор концентрација

Фактори који утичу на концентрацију су:

Интересовање за предмет или активност, жеђ, глад, стрес, умор, околина и најважнији мотивација.

Зато је важно знати разлоге тј. сврху и корист одређеног учења.

Koncentracija

Савети за одржавање концентрације током учења

Пронађи место које ће ти служити само за учење, важно је да се ту добро осећаш.

Одабрано место за учење користи искључиво за учење не и за забаву, сањарење, излежавање.Ако увек учиш на истом месту и не користиш га за друго сем учења мозак ће ти бити спремнији за учење.

Пре почетка учења припреми све што ти треба, из видокруга макни све  што би могло да ти одвуче пажњу. Немој учити гладан или уморан. Припреми неко освежење (воду, сок, воће) кафу избегавај.

Ако имаш неке обавезе или бриге забележи на папиру и одреди време кад ћеш им се посветити.

Најбоље доба дана за учење је ујутру кад си одморан, мада се људи разликују зато одреди сaм које време теби највише прија.

Ако осетиш умор направи паузу, најдуже 15 минута да се мозак одмори а да се не “охлади“ од учења.

Обезбеди мир и не дозволи да те шумови деконцентришу, ако ти мисли одлутају пронађи наредбу којом ћеш се усресредити (нпр. врати се на задатак…)

Ако ти градиво није занимљиво увери сам себе да је то што учиш занимљиво, потребно, да волиш то да учиш. Моћ уверавања је толико јака да ово доводи до тога да градиво постаје заиста занимљиво.

Немој постављати недостижне циљеве, боље је поставити више мањих, лакше остваривих циљева који ће ти развијати самопоуздање током њиховог остваривања.

Држи на уму неки од циљева сво учења, било да је то нешто чиме ћеш се бавити чим научиш оно што тренутно учиш (кад ово научим идем у град, играћу фудбал…) или дугорочни циљ (кад завршим имаћу добар посао, новац за путовања…).

Advertisements

Мотивација

Ученик који поседује контролу над процесом учења уз позитивну мотивацију и самодисциплину је успешан ученик.

Добра мотивација увек води добрим рeзултатима у учењу, али такође добри резултати оснажују мотивацију.
Различити су облици мотива повезаних са учењем, а најчешће се деле на спољашње и  унутрашње.

Спољаши мотиви су бично усмерени ка извршавању обавеза, под снажним утицајем притисака или подстицаја,базирани су на страху од неуспеха и доводе до крутих неприменљивих знања.
Унутрашњи мотиви показују лични циљ, произилазе из интересовања за предмет учења, зависе од личних осћања самоуверености и потребе за ангажовањем, воде ка учењу са разумевањем и резултат учења је флексибилно и применљиво знање.

Јасно је да се за успех у учењу неопходно развити унутрашње мотиве.

Фактори који утичу на учење

Фактори који утичу на учење се могу поделити  на когнитивне и афективне. Учење и  решавање задатака је под утицајем  ових фактора. Задатак ученика активира аутоматски као и структуре које утичу на усвајање или одбијање задатка. Суочени са новим задатком ученици обично процењују:

-Која знања и  способности су потребни да се реши, и које су њихове могућности да то учине.

Аутоматско одбијање задатак се обично налази у когнитивно-афективним разлозима.

Усвајање задатка и жеља да се то учини је веома захтеван задатак, поред критичког размишљања,захтева увођење активне посвећености раду тражи размишљање. Ученик мора да процени себе, своје знање, мора да верује у себе, мора да идентификује процесе који контролишу рад и мора да зна да учи.

У фокусу више није „школа информација“, већ временом нагомиланих генерализованих вештина:

– вештина размишљања,

– и ученикова жеља и способност да користи вештине у решавање нових врсти задатака – нова учења.

Фокус је, стога, на развоју општијих начина размишљања, и у способности да их примени на задатку једнако добро у математици као и у другим школским предметима.

Зашто је ово  важно? У  захтевима технолошког напретка и драматичног повећања броја информација данас или у блиској будућности грађана циљ није само да ученик има информације, већ да ученик има способност да користи  алате размишљање за тражење релевантних информација у гомили.

Научите да учите

Школе и сви одбори за образовање све више су усмерени на процене ПИСА испитивања.Концепт „учење да се научи“ је актуализован .Фокус је померен од индивидуалних постигнућа ка општијем знањима, факторима самопоуздања и применљивости знања. Развој почиње у раном детињству, али школа мора да има централну улогу у програмирању и усмеравању стицања зања.

Учење постаје:

Учење вештина и ставова

Знања, вештине, ставова и веровања се развијају у свакодневном школском животу, иако нису обухваћени било којим  предметом у наставном плану и програму. Учење да се научи је способност и спремност да се прихвати изазов учењу, спремност да се наставе са радом чак и када су задаци  тешки, и способност да  разочарење не пређе у неуспех или опасност од одустајања. Такође, то је способност да се радују и уживају у новим изазовима, учењу и личним вештинама  укључујући учење да се научи.

Социјализација

                             
                                  Бандура сматра да је за процес социјализације посебно важан облик учења условљавањем- викаријско (помоћно или посредно) или опсервационо (на основу посматрања понашања туђег понашања)
На томе се заснивају облици учења имитацијом и идентификацијом, учење улога, појава социјалне фацилитације и појаве сугестивне заразе.

Огледи Бандура и сарадници:

Стицање агрсивног понашања код деце:

Три групе деце посматрају филм у ком главни јунак испољава агресивно понашање са различитим последицама по њега (награда, казна, без последица). Степен испољене агресивности код деце након тога је различит.

Посматрано понашање постаће сопствено понашање тек ако буде поткрепљено, награђено или не буде кажњено тј. када дете оцењује да због одређеног понашања оно може да буде награђено. Значи да се понашање учи и без понављања и непосредног награђивања.

Хијерархија

Учење стратегија и решавање проблема

захтева предходно учење принципа или начела,

које захтева предходно учење појмова,

које захтева претходно учење асоцијација,

које захтева претходно учење ланаца или низова,

које захтева претходно учење дискриминацијом,

које захтева претходно учење имитацијом!!! (Gagne)

Учење као примање информација

Први услов учења је доживљавање неких садржаја. То се збива активношћу чула. Чулни органи су непрестано бомбардовани великим бројем надражаја који долазе из спољашње средине. Подражаји се преносе нервним системом у одговарајуће нервне центре у кори великог мозга. Кад би сви ти подражаји долазили у кору великог мозга (кортекс) ми би смо свет доживљавали као неразумљиву збирку осета облика, звукова, мириса, додира, укуса. Али, то се не дешава. У кортексу се само део импулса претвара у осете. Ти осети се одмах склапају у слике, у сложене доживљаје. Слике се комбинују са раније стеченим искуством и моделирају памћење.

У нервним структурама се непрестано селекционишу подаци који долазе из спољашње средине. Ту селекцију називамо пажњом.

Пажња је релативно сложена појава која се мора вежбати током дететовог развоја тј. и она је резултат учења које се састоји у проналажењу поступака за одржавање пажње и за њену концентрацију.(Фурлан,1984)