Како треба учити

Нека упутства за оне који уче

Време проведено над књигом није пресудан фактор успеха у учењу.Није, дакле, битно колико дуго учиш неко градиво већ како га учиш.

Врло је битно имати план учења, затим бити свестан својих особина, способности, познавати себе толико да знаш која метода ти највише одговара.

Методе учења не треба бркати са методама које служе за брже меморисање  чињеница.

Градиво, садржаји који се усвајају у школи захтевају различите приступе: некад је учење активно – за усвајање моторних или функционалних способности и знања. За ово је чест пример учење читања и писања који се могу савладати једино писањем или читањем.

Некад се усвајају правила до којих се долази анализом гомиле случајева – извлаче се закључци.

Учити се може и решавањем проблема тј. коришћењем искуства и предходно стечених знања да би се научило нешто

Advertisements

Фактори који утичу на учење

Фактори који утичу на учење се могу поделити  на когнитивне и афективне. Учење и  решавање задатака је под утицајем  ових фактора. Задатак ученика активира аутоматски као и структуре које утичу на усвајање или одбијање задатка. Суочени са новим задатком ученици обично процењују:

-Која знања и  способности су потребни да се реши, и које су њихове могућности да то учине.

Аутоматско одбијање задатак се обично налази у когнитивно-афективним разлозима.

Усвајање задатка и жеља да се то учини је веома захтеван задатак, поред критичког размишљања,захтева увођење активне посвећености раду тражи размишљање. Ученик мора да процени себе, своје знање, мора да верује у себе, мора да идентификује процесе који контролишу рад и мора да зна да учи.

У фокусу више није „школа информација“, већ временом нагомиланих генерализованих вештина:

– вештина размишљања,

– и ученикова жеља и способност да користи вештине у решавање нових врсти задатака – нова учења.

Фокус је, стога, на развоју општијих начина размишљања, и у способности да их примени на задатку једнако добро у математици као и у другим школским предметима.

Зашто је ово  важно? У  захтевима технолошког напретка и драматичног повећања броја информација данас или у блиској будућности грађана циљ није само да ученик има информације, већ да ученик има способност да користи  алате размишљање за тражење релевантних информација у гомили.

Научите да учите

Школе и сви одбори за образовање све више су усмерени на процене ПИСА испитивања.Концепт „учење да се научи“ је актуализован .Фокус је померен од индивидуалних постигнућа ка општијем знањима, факторима самопоуздања и применљивости знања. Развој почиње у раном детињству, али школа мора да има централну улогу у програмирању и усмеравању стицања зања.

Учење постаје:

Учење вештина и ставова

Знања, вештине, ставова и веровања се развијају у свакодневном школском животу, иако нису обухваћени било којим  предметом у наставном плану и програму. Учење да се научи је способност и спремност да се прихвати изазов учењу, спремност да се наставе са радом чак и када су задаци  тешки, и способност да  разочарење не пређе у неуспех или опасност од одустајања. Такође, то је способност да се радују и уживају у новим изазовима, учењу и личним вештинама  укључујући учење да се научи.

Социјализација

                             
                                  Бандура сматра да је за процес социјализације посебно важан облик учења условљавањем- викаријско (помоћно или посредно) или опсервационо (на основу посматрања понашања туђег понашања)
На томе се заснивају облици учења имитацијом и идентификацијом, учење улога, појава социјалне фацилитације и појаве сугестивне заразе.

Огледи Бандура и сарадници:

Стицање агрсивног понашања код деце:

Три групе деце посматрају филм у ком главни јунак испољава агресивно понашање са различитим последицама по њега (награда, казна, без последица). Степен испољене агресивности код деце након тога је различит.

Посматрано понашање постаће сопствено понашање тек ако буде поткрепљено, награђено или не буде кажњено тј. када дете оцењује да због одређеног понашања оно може да буде награђено. Значи да се понашање учи и без понављања и непосредног награђивања.

Хијерархија

Учење стратегија и решавање проблема

захтева предходно учење принципа или начела,

које захтева предходно учење појмова,

које захтева претходно учење асоцијација,

које захтева претходно учење ланаца или низова,

које захтева претходно учење дискриминацијом,

које захтева претходно учење имитацијом!!! (Gagne)

Учење путем открића

                                        Учење путем открића  се темељи на учењу психолога Пијажеа, Брунера и других, заснива се на приступу да ученици треба да уче тако што откривају и манипулишу објектима,  кроз експеримент.

Основна одлика учења путем открића је да оно што треба да се научи није дато, већ онај који учи мора самостално до тога доћи, тако што ће га открити.  Прво треба постојеће податке организовати у нове целине, да би се дошло до комбинације која води ка решењу. На сличан начин се решавају и проблеми на које се наилази у свакодневном животу.

Учењем путем открића остварују се општи циљевиобразовања, формира се способност самосталног решавања проблема, способност за истраживања и примена наученог на нове ситуације.(Википедија)

Памћење и заборављање

Оно што је с пажњом доживљено, почиње се памтити. Памћење  може бити краткотрајно и дуготрајно. Краткорајно памћење се може упоредити са одељењем које служи за разврставање. Дуготрајно памћење је већег капацитета и то је памћење у правом смислу речи.

Најзанимљивија су питања у ком се облику памте различити садржаји, како се структуирају и како се користе запамћени садржаји, радње, од којих фактора то зависи  итд.

Заборављање је неминовност проузрокована потребом да се запамте нови садржаји.