Фактор концентрација

Фактори који утичу на концентрацију су:

Интересовање за предмет или активност, жеђ, глад, стрес, умор, околина и најважнији мотивација.

Зато је важно знати разлоге тј. сврху и корист одређеног учења.

Koncentracija

Савети за одржавање концентрације током учења

Пронађи место које ће ти служити само за учење, важно је да се ту добро осећаш.

Одабрано место за учење користи искључиво за учење не и за забаву, сањарење, излежавање.Ако увек учиш на истом месту и не користиш га за друго сем учења мозак ће ти бити спремнији за учење.

Пре почетка учења припреми све што ти треба, из видокруга макни све  што би могло да ти одвуче пажњу. Немој учити гладан или уморан. Припреми неко освежење (воду, сок, воће) кафу избегавај.

Ако имаш неке обавезе или бриге забележи на папиру и одреди време кад ћеш им се посветити.

Најбоље доба дана за учење је ујутру кад си одморан, мада се људи разликују зато одреди сaм које време теби највише прија.

Ако осетиш умор направи паузу, најдуже 15 минута да се мозак одмори а да се не “охлади“ од учења.

Обезбеди мир и не дозволи да те шумови деконцентришу, ако ти мисли одлутају пронађи наредбу којом ћеш се усресредити (нпр. врати се на задатак…)

Ако ти градиво није занимљиво увери сам себе да је то што учиш занимљиво, потребно, да волиш то да учиш. Моћ уверавања је толико јака да ово доводи до тога да градиво постаје заиста занимљиво.

Немој постављати недостижне циљеве, боље је поставити више мањих, лакше остваривих циљева који ће ти развијати самопоуздање током њиховог остваривања.

Држи на уму неки од циљева сво учења, било да је то нешто чиме ћеш се бавити чим научиш оно што тренутно учиш (кад ово научим идем у град, играћу фудбал…) или дугорочни циљ (кад завршим имаћу добар посао, новац за путовања…).

Advertisements

Мотивација

Ученик који поседује контролу над процесом учења уз позитивну мотивацију и самодисциплину је успешан ученик.

Добра мотивација увек води добрим рeзултатима у учењу, али такође добри резултати оснажују мотивацију.
Различити су облици мотива повезаних са учењем, а најчешће се деле на спољашње и  унутрашње.

Спољаши мотиви су бично усмерени ка извршавању обавеза, под снажним утицајем притисака или подстицаја,базирани су на страху од неуспеха и доводе до крутих неприменљивих знања.
Унутрашњи мотиви показују лични циљ, произилазе из интересовања за предмет учења, зависе од личних осћања самоуверености и потребе за ангажовањем, воде ка учењу са разумевањем и резултат учења је флексибилно и применљиво знање.

Јасно је да се за успех у учењу неопходно развити унутрашње мотиве.

Како треба учити

Нека упутства за оне који уче

Време проведено над књигом није пресудан фактор успеха у учењу.Није, дакле, битно колико дуго учиш неко градиво већ како га учиш.

Врло је битно имати план учења, затим бити свестан својих особина, способности, познавати себе толико да знаш која метода ти највише одговара.

Методе учења не треба бркати са методама које служе за брже меморисање  чињеница.

Градиво, садржаји који се усвајају у школи захтевају различите приступе: некад је учење активно – за усвајање моторних или функционалних способности и знања. За ово је чест пример учење читања и писања који се могу савладати једино писањем или читањем.

Некад се усвајају правила до којих се долази анализом гомиле случајева – извлаче се закључци.

Учити се може и решавањем проблема тј. коришћењем искуства и предходно стечених знања да би се научило нешто